Velik i snažaj samuraj došao je krhkom malenom redovniku. “Redovniče”, reče on glasom koji je navikao da mu se odmah pokoravaju “uči me o raju i paklu”.
Redovnik digne pogled k orijaškom ratniku i reče prezirno: “Da učim tebe o raju i paklu? Tebe se ne može naučiti ničemu. Gledaj kako si prljav. Smrdiš. Mač ti je zarđao. Sramota si za sve samuraje. Gubi mi se s očiju. Ne mogu te više podnijeti.”
Samuraj je pocrvenio, počeo se tresti, nijem od gnjeva. Izvukao je mač i već gotovo zamahnuo na redovnika.
“Eto, to je pakao”, rekao je redovnik tihim glasom.
Samuraja je odjednom prepliva spoznaja. Bio je razoružan suosjećanjem i predanošću tog sićušnog čovjeka koji je bio spreman dati svoj život kako bi ga naučio što je pakao. On polako spusti mač, ispuni se zahvalnošću i iznenadnim mirom.
“A to je raj”, rekao je blago redovnik.