Svaki puta kada sam zamoljen moliti, ne mogu ne pomisliti na jednog starca koji je uvijek molio: „Gospodine, podupri nas na našoj nagnutoj strani“.
Nakon što su ga više puta čuli moliti tu molitvu, netko ga je upitao: „Zašto stalno ponavljate tu istu molitvu?“ Odgovorio je:
„Pa to je ovako …. Imam jedan stari štagalj koji jako dugo stoji tamo; izdržao je mnoga godišnja doba, mnoge oluje i opstao mnogo godina. Još uvijek stoji. No, jednog dana sam primijetio da se nagnuo na jednu stranu. Otišao sam i uzeo jedan borovi stup, podupro štagalj na nagnutoj strani da se ne sruši.
Onda sam počeo razmišljati o tome i otkrio da sam i ja kao taj stari štagalj. Dugo sam već tu. Izdržao sam mnoge životne oluje, mnoga nevremena u životu; izdržao mnoga teška vremena i ja još uvijek stojim.
Međutim, otkrio sam da se povremeno, malo nagnem na jednu stranu, zato molim Boga da nas podupre na nagnutoj strani. Otkrio sam da se svi, povremeno, malo nagnemo.
Nekada se nagnemo – priklonimo – gnjevu, gorčini, mržnji, svojeglavosti i mnogim drugim stvarima kojima ne bi trebali. Zato trebamo moliti: ‘Gospodine, podupri nas, na nagnutoj strani, da se možemo ispraviti i ponovo stajati uspravno, na slavu Tebi, Gospodine’“.
Ako se malo bolje zagledate u štagalj vidjet ćete tko će nam pomoći da se, ponovo, uspravimo.
Izvor: www.novizivot.net
