Na putu do onog istinskog mira prođeš mnoge etape, uspinješ se i padaš, tražiš ga od jednog mjesta do drugog, prođeš mnoge ljude i mnoga učenja i na kraju shvatiš da ti je jedini pravi mir može dati samo Bog.
Shvatiš da ti je sve ovo što si do sada prošao bila jedna životna škola koja te učila da Boga ne možeš susresti licem u lice, ako prije toga nisi još dovoljno sagorio u sebi onu sklonost zlu, nisi obračunao s potrebom da se dokazuješ, ističeš, pretvaraš, kritiziraš, obmanjuješ, lažeš.
Na putu do onog istinskog mira prođeš mnoge etape i shvatiš kako si sve zapreke u sebi sam postavio i sam ih sada trebaš srušiti. Možda je mir bio daleko od tebe jer si se bavio nevažnim stvarima, gledao samo na materijalni interes, zatvarao se u svoje uske kalupe, ne vodio računa o tuđim osjećajima i potrebama, a trebalo je samo u sebi prepoznati dijete Božje i to bi promijenilo perspektivu cijelog tvog života.
Dođe taj period u životu kad ti je mir potrebniji od svega i ne razmišljaš više o tome što će drugi reći, kako će te tko gledati, jer svi ti lažni obziri nikada nisu donijeli ništa dobro. Razmišljaš samo o tome da u Božjim očima zasja tvoj lik, a za to ti ne trebaju neka veličanstva postignuća i rezultati, za to je dovoljno da ne zatvaraš oči pred ljudima u potrebama već vodiš o njima računa onoliko koliko vodiš i o samome sebi.
Odbaciš tada sve ono lažno i shvatiš da nema puno vrijednih puteva pred tobom, jer pred tobom je samo jedan pravi put – Isus. Shvatiš da nema puno istina pred tobom već je samo jedna prava istina – Isus. A više od svega shvatiš da nema puno izbora i načina života jer pred tobom je samo jedan pravi izbor koji vodi u pravi život, a to je Isus. Tada shvatiš da je za sreću u životu dovoljno samo jedno, a to je da se povežeš s njime u molitvi i meditaciji, te da u osluškivanju i ostvarivanju njegove volje živiš svoj svoj život, da ga slaviš i hvališ, shvaćajući da je on tvoj jedini i pravi mir.
