Ljudi me čekaju.
Čekaju da za njih nešto učinim,
čekaju moju strpljivost, moj savjet i moju riječ,
pismo ili posjet.
Oni račnaju da ja imam vremena i puno snage.
Ima mnogo onih kojima sam potreban,
koje bih morao poznavati, koji me susreću i očekuju,
a ja im ni imena ne znam.
Ima ih mnogo koji traže kod mene otvorena vrata,
stolicu i sat razgovora.
Oni žele da im pomognem nositi njihov teret,
i onaj teret koji su oni sami sebi.
Gospodine, ja sam gost u tvojoj kući.
Ti si me primio, Ti me slušaš i u meni nosiš moj teret.
Došao sam tebi i ti me podnosiš.
K tebi donosim sve koji meni dolaze.
Primi njih i mene, sav njihov i sav moj teret.
Ti si dom i domaćin.
Daj da otpočnem u tebi, daj mi odvažnosti
da ih sve nanovo pustim unutra, da mognu
NAĆI TEBE SVI KOJI MENE TRAŽE !
Jorg Zink
