A vojnici uzeše i donju haljinu, koja bijaše nešivena, otkana u komadu odozgor dodolje. Rekoše zato među sobom: »Ne derimo je, nego bacimo za nju kocku pa komu dopane« – da se ispuni Pismo koje veli: Razdijeliše među se haljine moje. I vojnici učiniše tako. Iv 19, 23 – 24
Koga je dopala kocka na Golgoti?
Tko je Tvoju smrt dočekao kličući sreći
što ga je iznenada obdarila
Tvojom haljinom na mjestu Tvoje smrti?
I što je učinio kasnije s njom?
Tko li ju je samo obukao nakon Tebe?
Tko da nam kaže?
Sve se gubi u mraku vremena.
Pa ipak, nisam li i ja kockao na Golgoti?
Što je mene zapalo od Tvoga?
Što li sam ja od Tvoga dobio nizašto?
Kojoj li ja sreći pripisujem Tvoje?
Ne gubi li se ono što sam i ja od Tebe
primio besplatno i nezasluženo
u mraku moje nazahvalnosti?
Otkuda mi toliko samouvjerenosti da meni
pripada ono što sam strgao s Tebe
i da je samo moje ono što si mi Ti od svoga dao?
I što činim od Tvoga
što sam s Golgote ponio sa sobom kao svoje?
O da mi pogled na gologa na križu
otvori oči za njegovu haljinu kojom
bez prestanka štitim svoju grešnu kožu!
Fra Ante Vučković
