Neka se mlada žena vraćala autom s posla. Vozila je pažljivo, jer je auto bio nov, dan ranije kupljen pretežno muževljevom ušteđevinom. On se je dugo mnogočega odricao da bi si mogao takvo što priuštiti. Na jednom križanju ona je bila pomalo neodlučna i udarila je svojim blatobranom u branik jednog drugog automobila.
Nesretnica je udarila u plač. Kako će to reći mužu? Vozač drugog automobila bio je ljubazan, ali je zahtijevao da razmijene podatke. Žena je tražila dokumente u velikoj žutoj omotnici i usput pronašla komadić papira na kojem je čvrstim muškim rukopisom bilo napisano: »U slučaju prometne nesreće… sjeti se, dušo, ja volim tebe, a ne auto!«
Pamtimo dobro: važni su ljudi, a ne stvari. Koliko toga poduzimamo da sačuvamo stvari, strojeve, kuće, poduzeća, materijalne pothvate! Kad bismo toliko vremena i pažnje posvetili ljudima, svijet bi drukčije izgledao.
Bruno Ferrero
