Kada predaš sve svoje Isusu, više se ne vraćaš u prošlost, bio si tamo i sve znaš.
Tada se okrećeš budućnosti, znaš da svaka neizvjesnost, svaki strah i sumnja podnošljiviji su kada imaš nekoga uz sebe. On krči tvoj put prema sutrašnjici, on podmeće svoja leđa, svoje ruke, a na tebi je samo da kreneš za njime. Koliko god još imao lanaca koji te vežu uz prošlost oslobodi ih se, strgni ih sa sebe i kreni naprijed.
Kada predaš sve svoje Isusu, više ne razmišljaš što bi bilo da je bilo. Takvim razmišljanjima samo se još više ukopavaš u vremenu koje više ne postoji. Tada više ne kalkuliraš „što će ljudi reći“ pa iz straha od njihova mišljenja donosiš drugačije odluke. Pusti ljude neka govore što hoće, ne žive u tvojoj koži, ne nose tvoj teret, pa stoga ne mogu ni znati kako ti je. Neka ti radije bude stalo kakav ćeš biti u Božjim očima, a ne u ljudskim mislima.
Kada predaš sve svoje Isusu, tada je svaki novi dan za tebe novi dar i novi zadatak. Nema više „ne znam što ću i kako ću“, Bog zna i ima plan za tebe, za ljude izgubljene na putu, ljude u potrebama koji vapiju „žive vode“, ljude koji traže više od kruha i igara u svojim svakidašnjim životima, ljude koji traže smisao. Tvoje je samo da se staviš na raspolaganje Bogu, a on će naći način. No to nije lako jer svi mi mislimo da su naši ciljevi važniji i da znamo bolje.
Kada predaš sve svoje Isusu, tada ćeš mnogo lakše prihvatiti neizvjesnost budućnost. Shvatit ćeš da se ne trebaš dokazivati ljudima ako tvoje djela sama od sebe svijetle, shvatit ćeš da je zahvalno srce magnet za sva čuda života jer vidiš da sve ovo što imaš i jesi je dar Božji, a ne tvoja zasluga. Sve što možeš je vratiti mu to, a onda će on od toga napraviti još više i bolje. Kada predaš sve svoje Isusu, tada Isus predaje sebe tebi, od toga nema ništa veće.
